Komon rejl sistem je takoreći preko noći učinio dizel motore znatno efikasnijim, tišim, čistijim dinamičnijim i ekonomičnijim. Prvu generaciju revolucionarnog sistema ubrizgavanja pratio je obavezni turbo punjač, a režim pritiska ubrizgavanja iznosio je prvobitnih 1.350 bara. Već druga generacija podiže pritisak u zajedničkoj cevi iz koje se odvajaju uže cevi sa brizgaljkama za  napajanje svakog cilindra posebno na 2.000 bara zahvaljujući solenoidnim ventilima, dok je najnovija, treća generacija sa piezo brizgaljkama omogućila još veći pritisak koji se penje na 2.200 bara. Piezo brizgaljke, ustvari predstavljaju vrlo precizne ventile sa iglicama koji omogućuju znatno brže i preciznije ubrizgavanje goriva od nekoliko frekvencija u jednom ciklusu paljenja, zahvaljujući naponu koji se stvara na keramici. Na ovaj način unos goriva može se smanjiti sa dosadašnjih 16, na samo 4 grama po ciklusu. Takođe, ostvareno je i preciznije doziranje u odnosu na broj obrtaja motora, od početnih do onih kada je obrtni moment sile najveći, a to je iznad 1.600 o/min do visokih iznad 3.000 o/min. Time je izbegnuta i pojava takozvane turbo rupe karakteristične kod prvih modela sa komon rejl dizel motorima.

Zanimljivo je da je prvi auto koji je u sebi imao ugradjen komon rejl sistem bio „alfa romeo 156“ sa petocilindričnim JTD agregatom zapremine 2,4 litra, da bi se odmah zatim pojavio i Mercedes sa modelom „C220 CDI“.

Očekuje se da do 2014. godine, kada na snagu stupe norme Euro 6, pritisak ubrizgavanja u komon rejl sistemima iznosi čak 2.500 bara. Računica kaže da će sa novim pomakom prosečna potrošnja dizel agregata u modelima iz C segmenta (Ford Focus, Toyota Corolla, Opel Astra, VW Golf) iznositi samo 3,6 litara na 100 kilometara što je  po danšnjoj ceni goriva jedan od najvećih aduta ovog revolucionarnog sistema.

Izvor:  topspeed.rs

Počela gradnja stadiona sa solarnim panelima za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016.

Arhitektonska firma Herzog & de Meuron je predstavila planove za solarni stadion Stade de Bordeaux 2011. godine, a izgradnja je započela prošle nedelje.

Stadion kapaciteta od 43.500 sedišta, koji bi trebalo da bude završen do 2015. godine, ima veliku solarno fotonaponsko postrojenje koje će sakupljati energiju potrebnu za sportske igre, kao i za područje oko stadiona. Stadion je projektovan tako da bude otvoren i prozračan, kao i da poveže sportske navijače sa životnom sredinom. Kvadratni tkaninasti krov će biti podržan od strane stotine belih tankih stubova koji podsećaju na drveće u šumi. Krov će ujedno i štititi tribine od kiše i snega.

Izvor: ekokuce.com

Naučnici kompanije IBM rade na revolucionarnom kolektoru sunčeve energije HCPVT, koji je deset puta efikasniji i tri puta jeftiniji od postojećih!

Inspiracija iz prirode

Inspirisani prirodom naučnici američke tehnološke kompanije IBM rade na revolucionarnom kolektoru sunčeve energije HCPVT, koji će 80 odsto sunčeve radijacije pretvarati u struju i biće tri puta jeftiniji od postojećih solarnih ploča. Stručnjacima je kao inspiracija za projekat poslužilo cveće, a izgled sistema hlađenja zasnovan je na ljudskoj anatomiji.

Kompjuterska kontrola ugla ogledala kolektora

HCPVT se trenutno testira u IBM laboratoriji u Cirihu, a švajcarska vlada istraživačima je dala oko dva miliona evra da solarni skupljač energije izgrade na Alpima.

Prototip ovog inventivnog sistema sastoji se od velikog tanjira u obliku cveta, u kojem su poređana parabolična ogledala. Ona su dalje povezana s kompjuterom koji određuje najbolji ugao pod kojim može da se skuplja sunčeva energija.

Zraci sunca direktno se reflektuju na fotonaponske ćelije veličine jedan sa jedan centimetar koje proizvode struju. Svaki čip za osam časova rada može da proizvede 250 vati električne energije!

Jednostavno i jeftino

Stotine čipova hladiće voda, koja prolazi kroz mikrokanale nalik na vene i kapilare u ljudskom telu, a sistem 10 puta efikasnije preuzima toplotnu energiju. Ovom tehnologijom, stotine fotonaponskih čipova moći će na potpuno siguran način da pretvara 2.000 puta više sunčeve energije u električnu u odnosu na postojeće kolektore. Projektanti kolektora  tvrde da će dizajn i izrada čitavog sistema biti jednostavni i jeftini. Skupe metalne konstrukcije biće zamenjene jeftinijim betonom, a umesto krhkih ogledala koristiće se metalna folija.

Prednosti HCPVT:

• pretvara 2.000 puta više sunčeve energije u električnu u odnosu  na  postojeće kolektore.
• sistem koristi desetine paraboličnih ogledala.
• kompjuter određuje najbolji ugao ogledala.
• stotine fotonaponskih čipova prave struju.
• 80 odsto sunčeve radijacije pretvara se u struju.
• mikrokanali 10 puta efikasnije hlade čipove.
• tri puta jeftinija izrada od postojećih solarnih ploča.

Izvor: Dnevne novine " Kurir"